Otvoreni investicioni fondovi - detaljan vodič

Šta znači da je fond „otvoren“?

Kod otvorenog investicionog fonda ne postoji fiksni broj udela u opticaju. Kada uplatite novac, fond izdaje nove udela vama; kada prodate, fond ih otkupljuje i „gasi“. Fond je, po definiciji, otvoren za nove ulagače i otvoren za izlazak postojećih - svakim danom obračuna.

Za vas kao ulagača to znači dve stvari: uđete i izađete kada želite (uz tehničke rokove iz pravilnika), i uvek prodajete fondu po obračunatoj vrednosti - ne tražite kupca na berzi.

Razlika između otvorenih i zatvorenih fondova

Zatvoreni fond ima fiksan broj udela nakon početne emisije. Udeli se ne mogu vraćati fondu - njima se trguje između ulagača na berzi, po ceni koju određuju ponuda i potražnja. Zato cena udea na berzi može biti više ili niža od stvarne vrednosti imovine koju fond poseduje (premija ili diskont).

• Otvoreni fond: kupujete i prodajete direktno fondu po neto vrednosti - fer cena, jednostavno.
• Zatvoreni fond: prodajete drugom kupcu na berzi - brzo, ali po ceni koja može odstupati od vrednosti imovine.

Za početnike je otvoreni fond jednostavniji i predvidiviji izbor - i upravo on dominira ponudom u Srbiji.

Jedinični udeo i neto vrednost imovine (NAV)

Vrednost vašeg uloga prati neto vrednost imovine po udelu (NAV - net asset value). Računica je jednostavna:

Ako imovina fonda za mesec dana poraste 5%, raste i vrednost vašeg udela na oko 10,50 €. A ako padne - logika je ista, u negativnom smeru. Zato je ključno u koju imovinu fond ulaže: upravo zato postoje akcijski, obveznički i novčani fondovi.

Kako se kupuje i prodaje udeo?

1. Podnosite zahtev - putem društva za upravljanje, banke ili brokerske kuće (videti Investicioni fondovi - šta su i kako funkcionišu).
2. Zahtev se knjižava po danu obračuna - najčešće po NAV-u tog dana ili prvog sledećeg radnog dana.
3. Udeli se upisuju na vaš račun kod registrovanog depozara, a pri prodaji fond isplaćuje iznos na vaš tekući račun.

Važno je razumeti: kada šaljete nalog, ne znate tačnu cenu po kojoj ćete kupiti - znate iznos novca, a cena se utvrđuje na dan obračuna. To je standardna praksa otvorenih fondova.

Naknade kod otvorenih fondova

• Ulazna naknada - procenat koji se plaća pri kupovini udela (kod nekih fondova i uz redovnu mesečnu uplatu ne postoji).
• Izlazna naknada - kod nekih fondova, ako izađete pre roka iz pravilnika.
• Naknada za upravljanje - godišnji procenat vrednosti imovine, obračunat u dnevnom NAV-u; najveći „tihi“ trošak na duge staze.
• Ostali troškovi fonda - čuvar imovine, revizija, kotizacije - sitni, ali postoje.

Sve naknade su javne: pišu u statutu i prospektu fonda. Razlika u prinosu između dva slična fonda često je u razlici u troškovima - upravo zato ih treba upoređivati.

Akumulativni i distributivni fondovi

Otvoreni fondovi se dele i po načinu isplate dobiti:

• Akumulativni - dobit se zadržava u fondu i uvećava vrednost udela. Vi rastete „u sklopu“ složene kamate - pogodno za dugoročno ulaganje (pogledajte Dugoročno ulaganje).
• Distributivni - fond povremeno isplaćuje deo prinosa ulagačima, kao dividendu. Vrednost udela nakon isplate se za taj iznos umanjuje.

Za ciljeve poput penzije ili obrazovanja dece, akumulativni oblik je praktičniji - novac radi umesto što odlazi na račun gde „miruje“.

Regulativa i zaštita u Srbiji

Otvorenim fondovima u Srbiji upravljaju licencirana društva za upravljanje, pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti. Sistem zaštite ulagača počiva na nekoliko stubova:

• Imovina fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje - ona pripada isključivo ulagačima.
• Imovinu čuva depozitna banka (čuvar imovine), nezavisno od društva.
• Poslovanje fonda prati nezavisna revizija.
• Fond je dužan da objavljuje neto vrednost imovine i da omogući uvid u statut i prospekt.

To ne eliminiše tržišni rizik - ali eliminiše rizik da vam neko „pobegne s kolom“, kakav viđamo kod neregistrovanih „investicionih šema“.

Rizici otvorenih fondova

• Tržišni rizik - vrednost imovine zavisi od kretanja na tržištima; kod akcijskih fondova oscilacije su izražene.
• Kursni rizik - kod fondova koji ulažu u inostrane hartije.
• Nema garancije - za razliku od oročene štednje, ulog kod fondova nije zaštićen na fiksiranu vrednost.
• Procena prinosa - rezultati iz prošlosti ne obećavaju ništa za budućnost.

Dobra vest: kod otvorenih fondova rizikom upravljate izborom - novčani i obveznički fondovi su blaži, akcijski oštriji. Koje su opcije pored fondova, pogledajte u vodiču Gde investirati novac.

Praktično: kako do prvog udela

1. Definišite cilj i horizont (kraći rok → blaži fond; duži rok → akcije ili mešoviti fondovi).
2. Izaberite fond i pročitajte prospekt - strategija, troškovi, dani obračuna.
3. Otvorite evidenciju kod društva za upravljanje, banke ili brokera.
4. Uplatite prvi iznos - i razmislite o automatskoj mesečnoj uplati.
5. Pratite, ali ne jurišajte: kod otvorenih fondova najgori neprijatelj je panika.

Zaključak

Otvoreni investicioni fondovi su najpristupačniji „gradivni blok“ ulaganja za male ulagače: fer cena po neto vrednosti, izlazak kada poželite i regulativa koja štiti vašu imovinu. Uz razumevanje naknada i tržišnog rizika, to je alat koji vam ne traži puno - a daje mnogo.